Уз континуирано унапређење еколошких стандарда, савремене спалионице су успоставиле свеобухватан систем заштите животне средине који се састоји од "контроле сагоревања + пречишћавања димних гасова + третмана остатака":
Контрола сагоревања: Користи технологију секундарног сагоревања да обезбеди температуру пећи већу или једнаку 850 степени и време задржавања веће од или једнако 2 секунде, потискујући стварање диоксина.
Пречишћавање димних гасова: Кроз процес вишестепеног третмана „денитрификација + одсумпоравање + адсорпција активног угља + уклањање прашине са филтера у врећама“, концентрације честица, сумпор-диоксида и азотних оксида у димним гасовима се одржавају знатно испод националних стандарда.
Коришћење остатака: Након спаљивања, шљака се подвргава нешкодљивом третману и може се користити за прављење грађевинског материјала или материјала за подлогу, постижући „потпуно коришћење шљаке“.
На пример, у електрани за спаљивање чврстог комуналног отпада, димни гас који емитује њена спалионица има концентрацију честица мању или једнаку 10 мг/м³ и концентрацију диоксина мању или једнаку 0,1 нг ТЕК/м³, што достиже међународно напредне стандарде. Квалитет ваздуха у околини је упоредив са оним у обичном урбаном подручју.
